АРХИТЕКТУРА ЗГРАДЕ

Основни проблем са којим се Архив сусретао од самог оснивања био је недостатак смештајног простора, као и непримерени услови за чување архивалија. Одмах по оснивању, Архив је био смештен у једној просторији на спрату старе општинске зграде, где се након неколико месеци сели у трошну зграду уз бивши Владичин конак. Јула месеца 1953. године привремено коначиште Архив је нашао у бившој кафани у ул. Поп Лукиној бр. 25, где су постојале три међусобно повезане просторије од 74 m2 које су служиле за депое а и као радне просторије.

Наредне године у истој улици, преко пута добијена је још једна кафанска просторија од 77 m2, која је прилагођена потребама архивске делатности и коришћена је све до 1981. године.

Побољшање просторних капацитета уследило је 1970. године, кад су Архиву, под окриљем Заједнице културних установа, обезбеђене радне просторије у згради Народног позоришта у Шапцу, а кафански простор у Поп Лукиној улици, комплетно претворен у депое и добијен је смештајни простор од 151 m2.

Међутим, седамдесетих година прошлог века, јавља се потреба за преузимањем архивске грађе старије од 30 година, која се по закону мора предати Архиву, преузимање ликвидираних и укинутих органа и организација, простор од 151 m2 је постао недовољан и претио да блокира једну од основних функција сваког Архива, а то је заштита архивске грађе. Истовремено, овај проблем је пратио и неусловност просторија у коме је до тада била преузета архивска грађа. Уз залагање тадашње управе Архива и друштвено политичке организација, током 1981. године, Архиву је додељен и дат на употребу већи део зграде "Стара болница", до тада грудно одељење Здравственог центра у Шапцу.

Зграда је изграђена 1865. године, као прва Окружна болница кнежевине Србије и због својих архитектонско-урбанистичких вредности проглашена за споменик културе. После прве фазе конзерваторско-рестоураторских радова, Архив се у њу уселио 1. новембра 1981. године. Треба нагласити да је и ово решење било привремено, док се не уради наменска зграда. Архив је добио на располагање 427 m2 смештајног простора од чега 226,60 m2 за депое.

Добијени простор је био неуслован и од постојеће квадратуре недовољно искоришћен. Због времена када је зграда рађена и чињенице, да сем мањих интервенција, на њој нису рађени никакви конзерваторски ни рестаураторски радови, због трошности крова, долазило је до прокишњавања и избијања капиларне влаге из темеља. На тај начин били су изложени опасности и зграда и архивска грађа у њој смештена, као и запослени у Архиву.

У том циљу кренуло се у озбиљно размишљање да се ово културно добро заштити. Од стране Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу 1996. године, урађен је пројекат конзервације, рестаурације и адаптације зграде "Стара болница" у Шапцу, ревизија истог 1998. године. Међутим, због политичке ситуације у земљи до реализације пројекта није дошло, па чак ни 2002. године, када је добијена и грађевинска дозвола и суспоразум о суфинансирању, који су потписали тадашњи Министар културе, Бранисалав Лечић и председник општине Шабац, Душан Петровић.

Конкретни кораци на реализацији наведеног пројекта почели су половином 2005. године, иницијативом Министарства културе и министра Драгана Којадиновића. Потписан је споразум о финансирању на релацији Минисарство културе, Општина Шабац, као инвеститори у адаптацији зграде и Међуопштински историјски архив у Шапцу, као корисник простора.

Да би пројекат могао бити реализован морао се наћи привремени смештај за архивску грађу, опрему и запослене. Завод за заштиту споменика из Ваљева, водио је послове стручног надзора, ЈСП "Стан", Шабац, послове реализације задатог пројекта, а извођач радова била је грађевинска фирма "Сет" из Шапца. Радови са доста тешкоћа трајали су две године а половином 2008. године, сређена и опремљена зграда "Старе болнице" дата је на употребу Архиву.

Данас у новој згради, Архив располаже са укупно 1200 m2 простора, од чега 800 m2 за смештај архивске грађе, док је 400 m2 употребљено за радне просторије, библиотеку, савремену читаоницу, свечану салу, а добијен је и опремљен галеријски простор за излагање грађе из својих фондова. Осим за соспствене потребе, галеријски простор користе и сродне установе које доприносе развоју културне политике Града Шапца. Укупна вредност инвестиција на згради, према Окончаној ситуацији грађевинског пројекта, износила је 55.000.000,00 динара и напокон трајно решен дугогодишњи проблем Архива, заштита и преузимање архивске грађе.

На основу пројекта конзервације и рестаурације зграде "Стара болница", Архив је морао имати решене имовинско правне односе и коришћење над целим објектом, што је и урађено потписвањем уговора са Општом болницом у Шапцу, која се обавезује на уступање комплетне зграде Архиву на трајно коришћење. Комплетно приземље претворено је у 9 депоа, од чега су до сада 6 попуњени са полицама и архивском грађом у њој, док преостала 3 депоа служе за прихват и тријажу грађе. У приземљу се такође, налазе Пријемна канцеларија, као и канцеларија Спољне службе, што задовољава потребе стандардизације за архиве. У свим депоима су металне полице, метални и роло ормари за чување карата и мапа, стандардизоване на основу законских одредаба за смештај и чување архивске грађе. Такође, депои су физички обезбеђени, као и цела зграда, која је покривена видео надзором и противпожарним и провалним алармом.