Историјат
Почеци прикупљања архивске грађе и архивлија у Шапцу јављају се још пре оснивања Архивског средишта и Градског државног архива. Претеча данашњег Архива било је архивско одељење Музеја које је радило у саставу Шабачке народне књижнице и читаоницеосновано 1939. године. По окончању рата 1945. године, Влада ФНРЈ издала је Наредбу о привременом обезбеђењу архива, по којој су одсеци за просвету и културу среских народних одбора били дужни да прикупе податке о архивским фондовима на своме подручју, локацију архива, количину грађе као и стање сређености и очуваности архиве. Прикупљене податке било је неопходно доставити Државној архиви у Београд. За обављање ових послова, као привремене установе у НР Србији су основана 24 архивска средишта. Архивско средиште у Шапцу основано је 1948. године, и надлежност је имало над тадашњим срезовима Богатић, Владимирци, Крупањ, Лозницу, Љубовију и Шабац. У сваком среском месту било је потребно изабрати повереника, а за првог руководиоца Архивског средишта изабрана је Радмила Поповић, професор Мушке гимназије у Шапцу. Више у наставку...
Данас у новој згради, Архив располаже са укупно 1200 m2 простора, од чега 800 m2 за смештај архивске грађе, док је 400 m2 употребљено за радне просторије, библиотеку, савремену читаоницу, свечану салу, а добијен је и опремљен галеријски простор за излагање грађе из својих фондова. Осим за соспствене потребе, галеријски простор користе и сродне установе које доприносе развоју културне политике Града Шапца. Укупна вредност инвестиција на згради, према Окончаној ситуацији грађевинског пројекта, износила је 55.000.000,00 динара и напокон трајно решен дугогодишњи проблем Архива, заштита и преузимање архивске грађе. Више у наставку...
Изложба "Кључеви града" отворена је на градском тргу у Шапцу 21. априла 2017. године. Изложба је организована у знак обележавања 150. годишњице од одласка турских трупа из Кнежевине Србије 1867. године.
Део наше архивске грађе који се чува у фонду Поклона и откупа је искоришћен на кратак осврт о утицају и значају господара Јеврема Обреновића за развој и модернизацију Шапца и Србије.
Изложба представља одабир из архивске грађе која се чува у фондовима и збиркама у МИА Шабац и обухвата и пројекте, фотографије и техничку документацију о изградњи јавних и приватних објеката у Шапцу и околини.
Архив
Архивској грађи до 1944. године, припада 20 фондова и то су углавном фондови органа управе и јавних служби. Укупно фондова органа управе има 106; фондова правосуђа 9; фондова из области просвете 30; културе 5; из области социјалне и здравствене заштите 7. Из области привреде и занатства Архив поседује 125 фондова; из области банкарства 1 фонд. Друштвено политичке организације, друштва и удружења заступљена су са 19 фондова, хуманитарна и културно просветна друштва и спортска друштва, 11 фондова. Верске установе 22 фонда, односно 276 књига, личних фондова има 6 и 14 збирки.
У депоима Архива чува се, сређује и користи архивска грађа различите провенијенције која је разврстана у 499 фонда, 6 личних фондова и 14 збирки, у укупној количини од 2,297.90 м1, за период 1788. - 2020. године. Степен очуваности фондова је различит.
Језик којим је писана већина грађе је српски језик, црквено словенски и нешто докумената из разних фондова писано је турским и немачким.
На основу кртеријума за категоризацију архивске грађе, утврђених 1979. и 1998. године, у Архиву се налази грађа од изузетног и великог значаја. На основу одлуке органа Републике Србије за категоризацију архивске грађе, Архив поседује 30 фондова од великог и 33 од изузетног значаја.