ИСТОРИЈАТ

Почеци прикупљања архивске грађе и архивлија у Шапцу јављају се још пре оснивања Архивског средишта и Градског државног архива. Претеча данашњег Архива било је архивско одељење Музеја које је радило у саставу Шабачке народне књижнице и читаоницеосновано 1939. године.

По окончању рата 1945. године, Влада ФНРЈ издала је Наредбу о привременом обезбеђењу архива, по којој су одсеци за просвету и културу среских народних одбора били дужни да прикупе податке о архивским фондовима на своме подручју, локацију архива, количину грађе као и стање сређености и очуваности архиве. Прикупљене податке било је неопходно доставити Државној архиви у Београд. За обављање ових послова, као привремене установе у НР Србији су основана 24 архивска средишта. Архивско средиште у Шапцу основано је 1948. године, и надлежност је имало над тадашњим срезовима Богатић, Владимирци, Крупањ, Лозницу, Љубовију и Шабац. У сваком среском месту било је потребно изабрати повереника, а за првог руководиоца Архивског средишта изабрана је Радмила Поповић, професор Мушке гимназије у Шапцу.

Како су архивска средишта била замишљена као установе прелазног карактера, без сталних кадрова и неопходних просторија за рад, није се могло ни очекивати да ће она у потпуности одговарати постављеним задацима и обавезама.

Доношењем Општег закона о архивима и Закона о државним архивима НР Србије, ударени су темељи законодавне организоване архивске делатности у нашој земљи. Одлуком Градског народног одбора Шабац, бр. 152 од 11. јануара 1952. године, основана је Државна архива Шабац. У складу са најновијим административно - територијалним променама, Државни архив Шабац од 1. јануара 1958. године мења назив у Државни архив среза Шабац. На предлог Савета Архива, Срески народни одбор, Шабац је својим решењем бр. 01-7910/61 од 17. јула 1961. године променио дотадашњи назив Државног архива среза Шабац у Историјски архив Шабац. Од 1. јануара 1968. године па до 1. септембра 1972. године, Архив је пословао у заједници културних установа, Шабац, без статуса правног лица, а од тад па до децембра, 1975. године као основна организације удруженог рада. Укидањем Заједнице културних установа 19. децембра 1975. године, Архив је стекао статус радне организације без основних организација удруженог рада и свој статус међуопштинске установе добија, иако је до тада има ту надлежност, а статус је озваничен крајем 1977. године када су осам општина потписале споразум о удруживању средстава за заштиту и коришћење архивске грађе и оснивају Међуопштински историјски архив "Шабац", са надлежношћу над општинама Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник и Шабац.

Први управник основаног Архива у Шапцу био је Павле Мицић, студент историје, кратко време, а наследила га је Даница Гавриловић, професор, која се сматра зачетником и носиоцем архивске делатности у Шапцу и Подрињу, када почиње рад на прикупљању и обради архивске грађе. Такође у првим годинама рада, Архив стиче и свој стручни кадар похађањем архивских течајева и полагањем стручних испита у Архиву Србије, што је омогућило системски рад на евидентирању, заштити и преузимању архивске грађе, сређивању и обради. Формирањем стручних служби омогућена је израда информационих средстава - водича за што лакши рад на проучавању прошлости Шапца и околине, изучавању архивске грађе и публиковање историјографских радова.