О Архиву - делатност

"Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости значи служити садашњности"

 Иво Андрић

Својом основном делатношћу да прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, Архив, осим што обавља послове заштите културне баштине, у значајној мери доприноси обликовању научно засноване слике о прошлости чиме остварује своју стручну, културну и опште друштвену улогу. Истовремено, стварајући услове да и нараштаји који долазе буду у прилици да на основу архивске грађе критички суде и о данашњем, и сваком другом времену, ова установа остаје један од ослонаца националне културе у будућности.

Опширније

Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19

Приступ порталу euprava.gov.rs путем кога можете попунити упитник и исказати интересовање за вакцинисање против COVID - 19

Пријави се
vakcina

Историјат

Почеци прикупљања архивске грађе и архивлија у Шапцу јављају се још пре оснивања Архивског средишта и Градског државног архива. Претеча данашњег Архива било је архивско одељење Музеја које је радило у саставу Шабачке народне књижнице и читаоницеосновано 1939. године. По окончању рата 1945. године, Влада ФНРЈ издала је Наредбу о привременом обезбеђењу архива, по којој су одсеци за просвету и културу среских народних одбора били дужни да прикупе податке о архивским фондовима на своме подручју, локацију архива, количину грађе као и стање сређености и очуваности архиве. Прикупљене податке било је неопходно доставити Државној архиви у Београд. За обављање ових послова, као привремене установе у НР Србији су основана 24 архивска средишта. Архивско средиште у Шапцу основано је 1948. године, и надлежност је имало над тадашњим срезовима Богатић, Владимирци, Крупањ, Лозницу, Љубовију и Шабац. У сваком среском месту било је потребно изабрати повереника, а за првог руководиоца Архивског средишта изабрана је Радмила Поповић, професор Мушке гимназије у Шапцу. Више у наставку...

arhiv34
Аrhiv zgrada
Архитектура зграде

Данас у новој згради, Архив располаже са укупно 1200 m2 простора, од чега 800 m2 за смештај архивске грађе, док је 400 m2 употребљено за радне просторије, библиотеку, савремену читаоницу, свечану салу, а добијен је и опремљен галеријски простор за излагање грађе из својих фондова. Осим за соспствене потребе, галеријски простор користе и сродне установе које доприносе развоју културне политике Града Шапца. Укупна вредност инвестиција на згради, према Окончаној ситуацији грађевинског пројекта, износила је 55.000.000,00 динара и напокон трајно решен дугогодишњи проблем Архива, заштита и преузимање архивске грађе. Више у наставку...

Догађаји
Изложба "Кључеви града"

Изложба "Кључеви града" отворена је на градском тргу у Шапцу 21. априла 2017. године. Изложба је организована у знак обележавања 150. годишњице од одласка турских трупа из Кнежевине Србије 1867. године.

Златно доба Јевремово

Део наше архивске грађе који се чува у фонду Поклона и откупа је искоришћен на кратак осврт о утицају и значају господара Јеврема Обреновића за развој и модернизацију Шапца и Србије.

Линк ка тексту

Архивирана архитектура

Изложба представља одабир из архивске грађе која се чува у фондовима и збиркама у МИА Шабац и обухвата и пројекте, фотографије и техничку документацију о изградњи јавних и приватних објеката у Шапцу и околини. 

Историја је учитељица живота

КОНТАКТ

Архив

2
7
kancelarija-direktora
biblioteka3
kancelarijski-prostor
galerijski-prostor
Фондови и збирке

Архивској грађи до 1944. године, припада 20 фондова и то су углавном фондови органа управе и јавних служби. Укупно фондова органа управе има 106; фондова правосуђа 9; фондова из области просвете 30; културе 5; из области социјалне и здравствене заштите 7. Из области привреде и занатства Архив поседује 125 фондова; из области банкарства 1 фонд. Друштвено политичке организације, друштва и удружења заступљена су са 19 фондова, хуманитарна и културно просветна друштва и спортска друштва, 11 фондова. Верске установе 22 фонда, односно 276 књига, личних фондова има 6 и 14 збирки.

У де­по­и­ма Ар­хи­ва чу­ва се, сре­ђу­је и ко­ри­сти ар­хив­ска гра­ђа раз­ли­чите про­ве­ни­јен­ци­је ко­ја је раз­вр­ста­на у 499 фон­да, 6 личних фондова и 14 збир­ки, у укуп­ној ко­ли­чи­ни од 2,297.90 м1, за пе­ри­од 1788. - 2020. године. Сте­пен очу­ва­но­сти фон­до­ва је раз­ли­чит. 

Језик којим је писана већина грађе је српски језик, црквено словенски и нешто докумената из разних фондова писано је турским и немачким. 

Збирке

      

На основу кртеријума за категоризацију архивске грађе, утврђених 1979. и 1998. године, у Архиву се налази грађа од изузетног и великог значаја. На основу одлуке органа Републике Србије за категоризацију архивске грађе, Архив поседује 30 фондова од великог и 33 од изузетног значаја.