Историја је учитељица живота.

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Почетна Изложбе

„Губим Невино Свој Живот Због Неваљали и Проклети Људи“

Ел. пошта Штампа ПДФ

У Галерији Архива, 27.09.2011. године, Музеј жртава геноцида и Међуопштински историјски архив Шабац, организовали су изложбу поводом Дана сећања на жртве геноцида, 22 априла.

Злочини геноцида и ратни злочини против цивилног становништва на југословенским просторима 1941-1945. Године (са документарних фотографија)

„Према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида под геноцидом се подразумева било које од овде наведених дела, почињено у намери (mens rea) да се потпуно или делимично уништи, као таква, нека национална, етничка, расна или религиозна група: а) убиство чланова групе, б) тешка повреда физичког или менталног интегритета чланова групе, ц) намерно подвргавање групе таквим животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или делимичног физичког уништења, д) мере усмерене ка спречавању рађања у оквиру групе, е) принудно премештање деце из једне групе у другу.

Под ратним злочинима, међународне конвенције подразумевају „повреде закона и обичаја рата, што укључује убиства, злостављања и депортације цивилног становништва у логоре за присилан рад, убиства и злостављање ратних заробљеника, убиства талаца, уништавање насеља које није оправдано војним потребама.

У шест година трајања, Други светски рат се показао најбруталнијим војним сукобом до тада, с масовним ратним злочинима геноцида (укључујући холокауст, као његов најекстремнији облик). Свет се први пут суочио са систематским, унапред планираним уништењем цивилног становништва појединих националних, верских и расних група. Поред појединачних и масовних убијања, које су спроводиле војно-полицијске формације фашистичких држава, оснивани су и бројни концентрациони логори, као најорганизованији облик уништавања људи.

Снаге Трећег рајха и његових савезника напале су Југославију без објаве рата. Београд је бомбардован 6. Априла 1941, иоако је био проглашен отвореним и небрањеним градом. У бомбардовању је страдало неколико хиљада цивила. Град је претрпео огромну штету.

Казнена експедиција Вермахта извршила је у лето 1941. низ злочина у околини Шапца, Мачви, Посавини и Подрињу и пре доношења наредби о одмазди за нападе на окупационе снаге. У шабачким логорима и на стратиштима живот је изгубило више хиљада људи. У Шапцу је 1941. Формирано неколико логора за таоце Србе, Јевреје и Роме. У логору у изградњи у селу Зависица, у коме су извршена масовна стрељања талаца; привремени логор у сремском селу Јарак, у је отерано више хиљада цивила из Шапца у „крвавом маршу“, када је на маршу убијено преко 100 људи, а преживели су одведени у највећи логор на Сењаку. Последњих дана септембра 1941. Јединице Вермахта су у Шапцу стрељале више хиљада цивила на стратиштима Велики и Мали Забран, Бенска Бара и Шицара. У казненој експедицији 342. Дивизије Вермахта на подручју северозападне Србије, примењене су казнене мере одмазде из наредби Врховне команде Вермахта и Војног заповедника Србије о стрељању 100 талаца за једног убијеног припадника немачких снага и 50 за једног рањеника. Од 13. До 19. Октобра 1941. Извршено је више масовних стрељања, у којима је животе изгубило неколико хиљада људи. Само у Драгинцу је 15. Октобра стрељано 2950 мештана и житеља Јадра, Поцерине, Мачве и избеглица.

На окупационим подручјима и у НДХ од југословенских држављавана формиране су војне јединице у саставу СС и Вермахта, које су учествовале у ратним операцијама и вршењу злочина на југословенском простору. Расни закони Трећег Рајха су примењени и над Јеврејима у Србији под немачком окупацијом. Поред осталих мера дискриминације, затварани су у логорима у Београду: Топовске шупе, Бањица и Сајмиште, У шапцу, Нишу, Великом Бечкереку, Борском руднику и другима.

На простору Београдског сајмишта, формално на територији НДХ, налазио се немачки логор у Земуну, под командом Гестапоа, који је у првој фази намењен логорисању и ликвидацији Јевреја из Србије, ау другој, до јула 1944, служио је као Прихватни логор, уствари концентрациони логор, углавном за Србе из Србије и НДХ, одакле су одвођени на стрељање или транспортовани у логоре у Рајху. Од маја до јула 1944, био је под управом НДХ. У јеврејском логору је интернирано и убијено око 6400 Јевреја,а из Прихватног логора је од око 32000 заточених, живот изгубило најмање 10 636. Највећи број јеврејских жена и деце угушен је у специјалном камиону – гасној комори (Заурер), током априла и маја 1942. године.

Иако деца не могу бити војни и политички противник , у НДХ су делила судбину својих родитеља и свог народа. Деца су страдала у масовним покољима, на кућном прагу, у јамам и на стратиштима, као и у логорима. Одводили су их у концентрационе логоре, али и оснивали логоре за децу. До сада су идентификована 74 762 смртно страдала детета у НДХ, од чега је 60234 убијено. У логорима је страдало 23 504 детета, а само у јасеновачким 20 514...“